Хрњица Халил и Которац Илија (Фоча) 0001    Чету купи Которац Илија 0002    У Котару граду бијеломе, 0003    И силну је чету сакупио; 0004    Бајрактар му Гавран-капетане, 0005    Он му носи крсташа бајрака. 0006    Када се је чета сакупила; 0007    Онда вели Гавран-капетане: 0008    »О Бога ти, Котарац Илија, 0009    Куд ти чету купиш силовиту?« 0010    А вели му Котарац Илија: 0011    »Ја је купим на широку Лику, 0012    Танкој кули Хајдар-алајбега. 0013    У њег има јединица кћерка, 0014    Да је таке у свијету нема; 0015    Рада бих се њоме оженити, 0016    Или њоме, ил земљицом црном!« 0017    А вели му Гавран-капетане: 0018    »Прођ’ се куле Хајдар-алајбега, 0019    И његове јединице кћерке! 0020    Да ти знадеш маменога вука, 0021    Љута вука Мујова Халила, 0022    Који гледа лијепу дјевојку, 0023    Не би данас о њој говорио, 0024    А камо ли с њиме ратовао.« 0025    То Илија хаје и не хаје. 0026    И овако њему проговара: 0027    »Ако си се момка преплашио, 0028    Подај бајрак Павлу бајрактару, 0029    А ти хајде свом бијелу двору, 0030    Те ти будни овчар чобанине; 0031    Ја ћу чисто на Крајину сићи, 0032    Па беговску поробити кулу, 0033    И узет му прикладну дјевојку, 0034    Па што мени Бог и срећа даде!« 0035    Онда вели Гавран-капетане: 0036    »Ја ћу поћи, кад ни доћи не ћу!« 0037    Кад се тако послушало друштво, 0038    Сви скочише на ноге лагане 0039    И за танке пушке прихватише, 0040    Па пођоше пјеше на ногама. 0041    Путоваху недјељицу дана, 0042    Нигдје ћара ни шићара нема. 0043    Намјера их бјеше нанијела 0044    На Приварје питоме паланке, 0045    На бијелу кулу Хајдар-бега. 0046    У најљепше доба долазили, 0047    Кад је негдје пола ноћи било, 0048    Онда вели Котарац Илија: 0049    »О Гавране, кршан капетане, 0050    Могу ли се поуздати у те, 0051    Да изиђеш на бојеве горње, 0052    Да погледаш са џамли пенџера, 0053    Је ли цура, ко штоно је кажу?« 0054    Јунак бјеше Гавран-капетане, 0055    Па он дође под бијелу кулу, 0056    И он скиде торбу обарачу, 0057    Па извади куке и тенефе, 0058    Па их баци уз бијелу кулу. 0059    Запеше му куке за јабуке, 0060    Па се пење уз бијелу кулу. 0061    Када приђе џамли пенџера 0062    И угледа лијепу дјевојку, 0063    Шара злато низ бијело платно, 0064    А поп’јева танко гласовито, 0065    Припијева Мујова Халила: 0066    »Гдје с’ Халиле, нигдје те не било! 0067    Кад ваљаде, тебе не имаде, 0068    Кад не ваља, све се овуд скиташ.. 0069    Чекам тебе три године дана, 0070    Бога ми те више чекат не ћу: 0071    Ја л’ ме води, ја л’ ми не доходи!« 0072    Све то слуша Гавран-капетане . 0073    У ријечи, у којој бијаху, 0074    Друмом иде Халил на ђогату. 0075    А кад зачу Гавран-капетане, 0076    Онда сиђе са џамли пенџера, 0077    Па се сакри за танану кулу.. 0078    Гавран сиђе, а Халил узиђе, 0079    Па отпоче с њоме говорити, 0080    И вели му лијепа дјевојка: 0081    »Мој Халиле, моје срце живо, 0082    Ил’ ме води, ил’ ми не доходи, 0083    Бога ми те више чекат’ не ћу!« 0084    Халил јој је ваду одгодио, 0085    Дугу ваду, недјељицу дана, 0086    Да доведе киту и сватове, 0087    Да је води на равну Кладушу. 0088    Ја кад тако Гавран разумио, 0089    Он се врати, па Илији каже: 0090    »Хајд’ идемо у наше котаре, 0091    Да скупимо хиљаду војника, 0092    Да на танку кулу ударимо, 0093    Поробит’ је, ватром запалити!« 0094    И одоше у кршне котаре, 0095    Што рекоше, то се послушаше: 0096    Силовиту војску сакупише, 0097    Мало, много, хиљаду војника 0098    Па пођоше брдом и планином 0099    И удрише на бијелу кулу. 0100    Ту је њима добра срећа била, 0101    Ту не бјеше Хајдар-алајбега 0102    Поробише пребијелу кулу, 0103    Поробише, ватром запалише, 0104    Стару мајку ногам’ погазише, 0105    И узеше лијепу дјевојку, 0106    Па одоше ноћом путовати. 0107    Часом сабах свану и зорица, 0108    А кад дође Хајдар-алајбеже, 0109    И кад јаде своје опазио, 0110    Па овако беже говораше: 0111    »А нека те, Мујагих Халиле! 0112    Бога ми ти паре ваљат не ће! 0113    Што си моју кулу поробио, 0114    Ја ти на то не бих ни жалио, 0115    Што си мајку ногам’ погазио, 0116    За то ћу те питат на Кладуши!« 0117    Ал’ му мајка ништа не говори, 0118    На авлији лежи у незнани, 0119    И покрај ње Хајдар-беговица, 0120    И она се држи у несв’јести. 0121    Сад Хајдар-бег притужи дорату, 0122    И отјера на Кладушу равну 0123    Танкој кули сердар-Мустафиној. 0124    Далеко га Мујо опазио, 0125    Па говори свом брату Халилу: 0126    »Ето отуд Хајдар-алајбега, 0127    Дорату је в’ома притужио, 0128    Бели му је до невоље љуте.. 0129    Стани јутрос бегу на селаму, 0130    И прихвати широка дората!« 0131    Таман Халил отворио врата, 0132    У то доба Халил отворио врата, 0133    И Халилу турски селам викну, 0134    А Халил му селам пихватио, 0135    Па под њиме ухвати дората. 0136    Оде беже Мују на чардаке, 0137    А за њиме Халил ударио. 0138    Ја кад беже паде на чардаке, 0139    Те агама турски селам викну, 0140    Питаше се за мир и за здравље. 0141    Онда вели Хајдар-алајбеже: 0142    »О Халиле, курвино копиле! 0143    Што си моју кулу поробио, 0144    Ја ти на то не бих ни жалио; 0145    Што си моју мајку погазио, 0146    Бога ми ти паре ваљат не ће!« 0147    А кад зачу Мујахин Халиле, 0148    Цикну Халил, као шарган гуја: 0149    »Каку сам ти кулу поробио, 0150    Кад јој јадан ни дошао н’јесам? 0151    Али знадем, ко је и како је! 0152    Да је мени јуче побјегао, 0153    Данас ће га ђогат достигнути, 0154    Па ћу с њиме кавгу учинити, 0155    Џаба цуре одводити не ће 0156    Без мртвијех и без рањенијех, 0157    И без многе главе посјечене!« 0158    Хитро момче бјеше на ногама, 0159    Па поклопи широка ђогина. 0160    Куд је ишо, ту је долазио, 0161    Низ Јадику ударио равну, 0162    Гдјено бјеху до три буљук-баше, 0163    Те чувају царске карауле, 0164    Са свакијем по стотина друга.. 0165    Једно ти је сирота Алија, 0166    Друго ти је Велагић Селиме, 0167    А треће ти је сиротан Ахмеде. 0168    Кад наиђе Халил на чардаке, 0169    Ту не нађе буљук-баше царске, 0170    Ни никаква њихова пандура; 0171    Кад нагази низ богазе тврде, 0172    По богазу поваљана трава 0173    И по трави крвца пошкропана; 0174    Леши стоје с обадвије стране, 0175    Ваљају се посјечене главе. 0176    Халил иде на ђогату своме, 0177    А док нешто у долини јекну. 0178    Кад то бјеше сиротан Алија; 0179    Ал’ с’ Алија обранио љуто, 0180    Све му врела бију из њедара. 0181    Халил њему турски селам викну: 0182    »Брат’ Алија, мио побратиме, 0183    Гдје ли бјесте, гдје ли изгибосте? 0184    Ђе л’ љутијех рана допадосте? 0185    Једа игдје душманина мога, 0186    Отјера л’ га ико низ планину, 0187    Ја л’ на ату ја ли на парипу?« 0188    Алија му по истини каже: 0189    »Кад наљезе Котарац Илија, 0190    Дочеках га у богазу тврдом, 0191    Посјеках му три стотине друга, 0192    И он мојих стотину пандура, 0193    Ниједан се куртарисо није. 0194    Ја се за њим бијах натурио, 0195    Да га гоним на дорату своме; 0196    И готов га бијах достигнуо, 0197    Али душман у пријеко сину. 0198    И уби ми пода мном дората. 0199    Дорат паде у зелену траву, 0200    А рањена мене притиснуо. 0201    Већ Халиле, мој по Богу брате, 0202    Није душман давно побјегао; 0203    Гон’ ђогата низ богазе тврде, 0204    Немој пуштат вјеру за невјеру!« 0205    Тад с’ окрену Мујагин Халиле, 0206    Па потиште дебела ђогата. 0207    Кад у други богаз ударио, 0208    И ту јади многи порађени: 0209    Леши многи с обадвије стране, 0210    Крајем пута исјечене главе. 0211    И ту рањен у долини јекну, 0212    Рањен јекну, сва планина звекну, 0213    Кад то бјеше Велаги Селиме: 0214    Од њега се ране отвориле, 0215    Според њега зекан погинуо.. 0216    И Халил му турски селам викну, 0217    Селим му је селам прихватио, 0218    А Халил га за душмана пита. 0219    Све му Селим по истини каже: 0220    »Кад наљезе Котарац Илија, 0221    На његовој виткој бедевији, 0222    На сап’ма му лијепа дјевојка, 0223    Л’јепа кћерца Хајдар-алајбега. 0224    Мушки сам га, брате, дочекао: 0225    Ал’ залуду, фајде не имаде, 0226    Многа ми је сила навалила, 0227    Погубих му триста оклопника, 0228    И он мојих стотину пандура. 0229    Ја се за њим дадох на зекану, 0230    Те га гоних низ богазе тврде; 0231    Бијах њега близу достигнути, 0232    Али Влаше у пријеко сину. 0233    Гдје је срећа, ту је и несрећа, 0234    И он уби мојега зеленка, 0235    Рањена ме зекан притиснуо. 0236    Гон’, Халиле, низ богазе тврде, 0237    Није душман давно пролазио, 0238    Ти не пуштај вјеру за невјеру!« 0239    Тада Халил натјера ђогата, 0240    Натјера га низ богазе тврде.. 0241    И ту јаде тешке налазио, 0242    Туде нађе сиротан Ахмеда. 0243    И код њега Тала Ибрахима. 0244    Халил њима турски селам викну, 0245    Они њему селам прихватише. 0246    Све им врела бију из њедара, 0247    И добри им коњи изгинули, 0248    Све гонећи Котарца Илију. 0249    Све му Тале по истини каза: 0250    »Гон’, Халиле, шриока ђогата, 0251    С нама дуга разговора немај. 0252    Није душман давно пролазио, 0253    Све је своје друштво погубио 0254    Низ Карамен-кланце и богазе. 0255    Тале се је љуто обранио: 0256    Гонио би пјеше на ногама, 0257    Ал’ залуду, фајде не имаде, 0258    Само Влаше оде низ Лужине 0259    И однесе лијепу дјевојку. 0260    Гон’, Халиле, нашега душмана! 0261    Када близу пристигнеш душмана, 0262    Не ударј њему на ђогату, 0263    Под тобом ће убити ђогата, 0264    Свој Крајини обломити крила; 0265    Већ ти сјаши са коња ђогата, 0266    Пјеше брате хајде на душмана, 0267    Неш ли убит танку бедевију; 0268    Па се с њиме носи по планини, 0269    Не ће л’ стићи Мујо на малину, 0270    Да он теби буде од јардума.« 0271    Тада Халил потиште ђогата 0272    И призајми душман-Каурина; 0273    Ал’ га брзо бјеше достигнуо, 0274    Не би дуга пушка дотурила, 0275    Нигда мала ни хабера дала. 0276    Продрије се Халил са ђогата: 0277    »О Илија, азгин Каруине, 0278    Да си јуче мени побјегао, 0279    Данас би те ђогат достигнуо.« 0280    Кад Илија зачу лакрдију, 0281    Он одјаха барак-бедевију, 0282    А и Халил својега ђогата. 0283    Ја да видиш Котарац Илије: 0284    Цуру свеза за танахну јелу, 0285    Па причека Мујова Халила. 0286    Јамише се у кости јуначке. 0287    Двоје токе сасуше у траву. 0288    Носише се љетни дан до подне; 0289    Али Влашче ни хабера нема, 0290    Већ Халилу в’ома притужио. 0291    Онда Халил цури говораше: 0292    »О чујеш ли, лијепа дјевојко, 0293    Ја помажи мени, ја Илији!« 0294    Проговара лијепа дјевојка: 0295    »О Халиле, моје миловање, 0296    Свезате су руке наопако. 0297    Али ето Муја низ планину 0298    На својему коснатом малину, 0299    Пред њим Тале пјеше на ногама.« 0300    Кад Илија зачу лакрдију, 0301    Умр’јеше му ноге до кољена, 0302    И бијеле руке до рамена. 0303    То Халилу врло добро било, 0304    Обори га у зелену траву. 0305    И Халил се љуто уморио, 0306    Па заспао један на другоме. 0307    У то доба сердар на малину 0308    И опази лијепу дјевојку, 0309    Па говори сердар Мустаф-ага: 0310    »О Златијо, бегова дјевојко! 0311    Једа игдје мрка Каурина?« 0312    Златија му по истини каже: 0313    »Сад се носи с твојијем Халилом: 0314    Носише се љетни дан до подне, 0315    Па ја не знам, шта је с њима било.« 0316    Тада Мујо потјера малина, 0317    На велико чудо ударио: 0318    Халил лежи на душману своме, 0319    Па спавају један по другоме. 0320    Халилу је силе ударио, 0321    А Илију ногом је гурнуо: 0322    »Устај рђо, Котарац Илија, 0323    Те ти води лијепу дјевојку, 0324    Па се жени у Котару њоме, 0325    Али ће те Тале оженити 0326    Црном земљом и зеленом травом!« 0327    Не пита се, ко је погинуо, 0328    Већ на ком је мејдан остануо? 0329    Халил узе лијепу дјевојку, 0330    Пође с њоме завичају своме. 0331    Све шехите своје покопаше, 0332    Рањенике кући понесоше. 0333    Тале узе мрка Каурина 0334    И објеси о танахној јели, 0335    Нека стражу чува од Турака. 0336    Па одоше брду уз планину, 0337    Пјевајући и пушке мећући. 0338    Тако другу срећа донијела: 0339    Ко остаде, ихја до вијека; 0340    Ко погибе, нек му кућа знаде.